Juniori Budve osvojili su titulu prvaka Crne Gore, još jednom potvrdivši dominaciju tima iz metropole crnogorskog turizima, grada koji je odavno i metropola muške odbojke.
U finalnom meču izabranici Miljana Boškovića demonstrirali su talenat i kvalitet, pobijedvši Budućnost maksimalnim rezultatom. Iako i drugi ozbiljno treniraju i napreduju, nivo koji su postavili Budvani i dalje je nedokučiv za ostale.
Foto: OK BudvaPrimač servisa, 15-godišnji Filip Milosavljević, jedan je od igrača koji su iznijeli najveći teret prvenstva. Momak koji je, poput još nekoliko saigrača i vršnjaka, okusio i nastupe u seniorskoj konkurenciji, a koji nosi dres reprezentacije Crne Gore u tri različite kategorije (pionirska, kadetska, juniorska), doživljava titulu kao dodatni podsticaj za dalji rad.
“Utisci su stvarno fantastični. Presrećan sam što smo osvojili juniorsku titulu prvaka Crne Gore i što smo opravdali ulogu favorita. Znali smo da neće biti lako, ali od prvog do posljednjeg meča dali smo maksimum. Cijela ekipa je bila fokusirana, motivisana i igrali smo kao jedno. Ova titula je rezultat zajedničkog truda, rada i dobre atmosfere u timu. Ponosan sam na saigrače i stručni štab pokazali smo da smo zasluženo na vrhu”.
Doprinos Filipa Milosavljevića bio je veliki.
“Zadovoljan sam svojim igrama, ali uvijek verujem da može bolje. Trudio sam se da dam maksimum u svakom poenu, da budem stabilan na prijemu i siguran u napadu. Znam da kao primač nosim veliku odgovornost, i drago mi je što sam uspio da pomognem timu kad je bilo najpotrebnije. Naravno, uvijek ima prostora za napredak, i to me dodatno motiviše da nastavim da radim i treniram još jače”.
Filip je ponikao u Budvi – sve uslove da se bavi omiljenim sportom imao je od prvih dana praktično u svom dvorištu.
“Odbojkaški klub Budva za mene znači jako puno. To nije samo klub, to je sredina u kojoj sam mnogo naučio, stekao iskustvo koje mi mnogo znači. Budva je već godinama centar muške odbojke u Crnoj Gori i biti dio tog sistema je velika čast, ali i odgovornost. Svaki trening, svaka utakmica nosi posebnu težinu jer znaš da predstavljaš klub koji ima visoke ciljeve i bogatu tradiciju. Ponosan sam što nosim dres Budve i dajem sve od sebe da opravdam povjerenje trenera, saigrača i navijača”.
Ligaški dio sezone EPSG Superlige za seniore, gdje Budva takođe dominira, idealan je poligon za razvoj mladih igrača. I Filip Milosavljević je gurnut u vatru. I nije jedini…
“Mečevi u seniorskoj konkurenciji za mene znače jako puno. To je ogromno iskustvo i prilika da napredujem, jer igram protiv starijih i iskusnijih igrača od sebe. Svaki minut na terenu mi pomaže da sazrim, da naučim nešto novo i da vidim na čemu treba da radim. Zavidna minutaža mi daje dodatno samopouzdanje, ali i odgovornost da opravdam ukazano povjerenje. Zahvalan sam trenerima što su mi pružili šansu i trudim se da je maksimalno iskoristim, jer znam da takve prilike nisu česte u mojim godinama”.
Na prvi pogled sve je idealno, ali čini se i da našto nedostaje – možda, malo jača konkurencija. I u seniorskoj, i u juniorskoj konkurenciji.
“Jaka konkurencija uvijek doprinosi razvoju, kako pojedinca, tako i cijelog tima. Budva trenutno dominira na svim nivoima i to je rezultat ozbiljnog rada u klubu, ali sigurno da bi nam svima koristilo da je liga izjednačenija i da imamo više teških i neizvjesnih mečeva. Takve utakmice te tjeraju da igraš na maksimumu, da brže napreduješ i da mentalno jačaš. Mi u Budvi se trudimo da ne padnemo u zonu komfora i da svakom protivniku pristupimo maksimalno ozbiljno, ali jača konkurencija bi definitivno podigla i kvalitet cijele lige”, ističe Milosavljević.
Foto: OSCG
Konkurencije će biti od naredne sezone, i to kakve – Budva i Budućnost igraće regionalnu MEVZA ligu. Iako ima samo 15 godina, i Filip Milosavljević spreman čeka šansu.
“MEVZA liga je veliko takmičenje i bila bi čast biti dio toga. Iako sam još mlad, svaki izazov doživljavam kao priliku za napredak. Regionalna liga donosi kvalitetnije i brže mečeve, susrete sa ekipama iz ozbiljnih odbojkaških sredina, i to je nešto što vas tjera da brzo učite i prilagođavate se višem nivou igre. Ako dobijem šansu da zaigram u MEVZA ligi, daću sve od sebe da opravdam povjerenje i pokažem da mogu da pariram i u takvoj konkurenciji. To je korak više i veliki motiv za dalji rad”.
Filip i mladi saigrači imaju od koga da uče, što je takođe krucijalno.
“Teško je izdvojiti samo jednog, jer sam od svakog saigrača ponešto naučio, ali ako moram da pomenem nekog, rekao bih da je to naš kapiten Balša Radunović. Njegov pristup treninzima, smirenost u važnim momentima i profesionalizam su nešto što me stalno inspiriše. Uvijek je spreman da da savjet, da pomogne mlađima i svojim ponašanjem pokazuje kako treba da izgleda pravi sportista”.
Uz sve klupske i reprezentativne odbojkaške obaveze, Filip uspijeva da uskladi i – školske.
“Nije lako, ali kad nešto voliš i imaš jasan cilj, sve može da se stigne. Igram za tri reprezentativne selekcije i klub, što znači da su treninzi i putovanja skoro svakodnevni, ali trudim se da ne zapostavim školu. Kad god imam slobodan trenutak, koristim ga da učim ili nadoknadim propušteno. Imam i podršku porodice, trenera i profesora koji imaju razumijevanja, i to mi mnogo znači. Nije jednostavno, ali vjerujem da se trud uvjek isplati i da sve ovo što sada ulažem, gradi moju budućnost, i kao sportista i kao osoba”.
Foto: OK Budva
Francuski reprezentativac, dvostruki olimpijski šampion Ervin N’Gapet omiljeni je Filipov odbojkaš.
“Sviđa mi se njegov stil igre, sigurnost i način na koji preuzima odgovornost u ključnim momentima. Uvijek je motivisan, hrabar i igra sa velikom strašću, što me dodatno inspiriše. Volim kako kombinuje tehniku, snagu i atraktivnost u svojoj igri, uvijek je nepredvidiv i gledati ga je pravo uživanje. Trudim se da iz njegove igre naučim da neke stvari prenesem na svoj način na teren. On mi je pravi uzor i motivacija da stalno radim na sebi i budem što bolji”.
Nakon pionirske, kadetske i juniorske, prirodan odbojkaški put Filipa Milosavljevića bila bi i seniorska reprezentacija Crne Gore.
Na pitanje gdje vidi sebe za četiri godine, odgovara:
“Volio bih da igram na visokom nivou u nekom jakom evropskom klubu i da budem standardni član seniorske reprezentacije Crne Gore. Naravno, to zahtijeva mnogo rada, discipline i odricanja, ali spreman sam na to. Želim da se razvijam kao igrač i kao osoba, da stalno napredujem i učim od najboljih. Cilj mi je da jednog dana igram protiv onih koje danas gledam kao uzore i da budem rame uz rame sa njima. Vjerujem u sebe i svoj put, i da uz pravi rad mogu ostvariti te snove”.
