Aleksandar Bojić, rođen da bude odbojkaš, želi da postane trener i sportski novinar

Posebnu pažnju na sebe proteklih dana skrenuo je korektor Sutjeske - dva puta uzastopno titula najboljeg poentera Prve lige Crne Gore otišla je u njegove ruke

od Press OSCG
680 pregleda

Ako se za neku porodicu može reći da apsolutno pripada jednom sportu, onda je to nikšićka familija Bojić. Marko je dugogodišnji reprezentativac Crne Gore i jedan od najboljih odbojkaša koje je naša država imala, njegov brat Slobodan igra u šampionskoj ekipi Budve, ali posebnu pažnju na sebe proteklih dana je skrenuo Aleksandar Bojić, njihov brat od strica – dva puta uzastopno titula najboljeg poentera Prve lige za odbojkaše otišla je u ruke 32-godišnjeg korektora Sutjeske.

“Moje dobre igre su se poklopile sa promjenom pozicije – prešao sam sa pozicije tehničara na poziciju korektora, koja mi, očigledno, mnogo više prija i odgovara. Za moje dvije uzastopne titule MVP-ja kola zaslužan je i tehničar Stanko Bajović, koji ima ogromno povjerenje u mene”, kaže Aleksandar Bojić.

Prije odbojkaške lopte, Aleksandar se “družio” sa košarkaškom, ali uz osmijeh ističe da mu je ova prva bila suđena…

“Odbojkom sam počeo da se bavim veoma kasno. Baš dugo sam trenirao košarku. Ali, pošto smo familijarno svi u odbojci i ja sam je vremenom zavolio, tako da ta ljubav evo traje i dan danas. Otac i stric drže odbojkaški klub preko 20 godina. Sestra Marija igra za Galeb, brat od strica Marko je jedan od najboljih evropskih odbojkaša…, tako da je odbojka i meni bila suđena.”

Mlađe generacije Bojića su na terenu, starije na trenerskoj klupi. Na mlađima je da odaju priznanje starijima, ali i ostalim trenerima koji su zaslužni za njihove karijere i uopšte postojanje odbojke u Nikšiću…

“Od trenera bih pohvalio mog oca Zorana, strica Slavka, braću Perošević, Milana Džakovića i Zorana Taušana. Ti ljudi već godinama bez ikakve koristi i pomoći održavaju nikšićku odbojku da se ne ugasi. I u tako teškim uslovima za rad oni stvaraju reprezentativce i reprezentativke od pionirske do seniorske kategorije. Bilo bi lijepo kada bi se pojavio neki sponzor ili opština da uloži u odbojku. Samo tako se Nikšić može vratiti u odbojkaški vrh Crne Gore, gdje mu je realno i mjesto.”


S obzirom na iskustvo i ulogu kapitena, Aleksandar je i najpozvaniji da govori o aktuelnom stanju njegovog kluba…

“Stanje u Sutjesci već godinama unazad je veoma teško. Klub bukvalno preživljava iz sezone u sezonu. Nemamo sponzora, većina momaka radi ili studira i rijetko kada nas ima da odradimo normalan trening. Ali, i pored svih problema, naš cilj za ovu sezonu je plasman među prve četiri ekipe i polufinale Kupa.”

Trenutno se bavi samo odbojkom, a namjerava da ostane u sportu i to kroz dvije djelatnosti – jedna je logična i očekivana, druga veoma interesantna…

“Imam u planu da jednog dana postanem odbojkaški trener i sportski novinar! Uopšteno volim sport i posao sportskog novinara je moj posao iz snova.”

Na pitanje da li u karijeri žali za nečim, Aleksandar za kraj razgovora ističe:

“Jedino za čime ću žaliti je ako makar jednu sezonu braća Bojić ne odigraju zajedno u Nikšiću!”

Povezani članci