Ako se za neku porodicu može reći da apsolutno pripada jednom sportu, onda je to nikšićka familija Bojić. Marko je dugogodišnji reprezentativac Crne Gore i jedan od najboljih odbojkaša koje je naša država imala, njegov brat Slobodan igra u šampionskoj ekipi Budve, ali posebnu pažnju na sebe proteklih dana je skrenuo Aleksandar Bojić, njihov brat od strica – dva puta uzastopno titula najboljeg poentera Prve lige za odbojkaše otišla je u ruke 32-godišnjeg korektora Sutjeske.
“Moje dobre igre su se poklopile sa promjenom pozicije – prešao sam sa pozicije tehničara na poziciju korektora, koja mi, očigledno, mnogo više prija i odgovara. Za moje dvije uzastopne titule MVP-ja kola zaslužan je i tehničar Stanko Bajović, koji ima ogromno povjerenje u mene”, kaže Aleksandar Bojić.
“Odbojkom sam počeo da se bavim veoma kasno. Baš dugo sam trenirao košarku. Ali, pošto smo familijarno svi u odbojci i ja sam je vremenom zavolio, tako da ta ljubav evo traje i dan danas. Otac i stric drže odbojkaški klub preko 20 godina. Sestra Marija igra za Galeb, brat od strica Marko je jedan od najboljih evropskih odbojkaša…, tako da je odbojka i meni bila suđena.”
Mlađe generacije Bojića su na terenu, starije na trenerskoj klupi. Na mlađima je da odaju priznanje starijima, ali i ostalim trenerima koji su zaslužni za njihove karijere i uopšte postojanje odbojke u Nikšiću…
“Od trenera bih pohvalio mog oca Zorana, strica Slavka, braću Perošević, Milana Džakovića i Zorana Taušana. Ti ljudi već godinama bez ikakve koristi i pomoći održavaju nikšićku odbojku da se ne ugasi. I u tako teškim uslovima za rad oni stvaraju reprezentativce i reprezentativke od pionirske do seniorske kategorije. Bilo bi lijepo kada bi se pojavio neki sponzor ili opština da uloži u odbojku. Samo tako se Nikšić može vratiti u odbojkaški vrh Crne Gore, gdje mu je realno i mjesto.”
S obzirom na iskustvo i ulogu kapitena, Aleksandar je i najpozvaniji da govori o aktuelnom stanju njegovog kluba…
“Stanje u Sutjesci već godinama unazad je veoma teško. Klub bukvalno preživljava iz sezone u sezonu. Nemamo sponzora, većina momaka radi ili studira i rijetko kada nas ima da odradimo normalan trening. Ali, i pored svih problema, naš cilj za ovu sezonu je plasman među prve četiri ekipe i polufinale Kupa.”
Trenutno se bavi samo odbojkom, a namjerava da ostane u sportu i to kroz dvije djelatnosti – jedna je logična i očekivana, druga veoma interesantna…
“Imam u planu da jednog dana postanem odbojkaški trener i sportski novinar! Uopšteno volim sport i posao sportskog novinara je moj posao iz snova.”
Na pitanje da li u karijeri žali za nečim, Aleksandar za kraj razgovora ističe:
“Jedino za čime ću žaliti je ako makar jednu sezonu braća Bojić ne odigraju zajedno u Nikšiću!”
