Ne želim ni da pomislim da će Olimpijske igre proteći bez nas – kaže 22-godišnji Kraljevčanin.
Manje od deset dana ostalo je do početka evropskog olimpijskog kvalifikacionog turnira u Berlinu. Odbojkaši Srbije u Beogradu vrijedno rade i spremaju se za sve ono što ih čeka u legendarnoj dvorani „Maks Šmeling”.
Misle, kažu, samo na svoju igru, ali i na selekciju Poljske, koja će im izaći na megdan u derbiju prvog kola, 5. januara. Kad pričate sa Urošem Kovačevićem (22), stičete utisak da našoj selekciji Rio ne može da izmakne.
– Biće teško i drugim reprezentacijama, ne samo nama – počinje priču Kovačević.
– Znamo da je ovo svima poslednja šansa da se nađemo u Riju, ili ostanemo u prilici da se kvalifikujemo. Zato je i jasan naš cilj, jedno od prva tri mjesta.
Vječiti optimista svoje riječi temelji na nesumnjivom kvalitetu reprezentacije Srbije.
– Ovaj tim ima ogroman potencijal i smatram da ga još uvijek nismo iskazali u punoj mjeri. Srbija je sigurno među tri najjače selekcije u Evropi – dodaje Uroš.
Šta se onda dogodilo na poslednjem Evropskom prvenstvu?
– Jednostavno, igrali smo slabo, dešava se. U odnosu na Svjetsku ligu, bili smo neprepoznatljivi. Pouka ima dosta, treba da budemo angažovaniji, borbeniji, jedinstveniji, da igramo musketarski, „svi za jednog, jedan za sve”. Kao što smo svi igrali u mlađim kategorijama, kada nam nije bilo ravnih na svijetu. Naučili smo jednu lekciju, koja bi trebala da bude dovoljna za Berlin.